Peklo Bela

"Gvozdeni čovek"

Peklo Bela (Budimpešta, 1867 – Sombor, 1960), rođen je u Budimpešti u graditeljskoj porodici gde je stekao osnovno i srednje obrazovanje. Studirao je arhitekturu u Budimpešti i Minhenu a u Novi Sad je stigao početkom veka. Otac Janoš (Jakob) bio je građevinski majstor i kućevlasnik koji je izveo veći broj građanskih kuća. U sačuvanoj arhivskoj građi srećemo ga u periodu od 1885 do 1914. Peklo Bela je najznačajnija dela podigao u vremenu uoči I svetskog rata. Kuću Štajnic, u Sarajevskoj ulici, podigao je 1910. zajedno sa partnerom, zidarskim majstorom, Vilmošem Linarićem u tada važećem stilu mađarske secesije. Kao izraziti predstavnik stila secesije, Peklo je učestvovao u projektovanju i gradnji zgrade Gvozdeni čovek i Gimnazije u Futoškoj ulici koja je njegovo životno delo, a ujedno i poslednja građevina u gradu koja je podignuta u duhu secesije. Posle rata Peklo Bela je nastavio sa graditeljskom aktivnošću gradeći obično manje porodične kuće, industrijske objekte i mlinove.