Graditelji

Uvod

Veća naseljena mesta na području Vojvodine bila su jasno urbanizovana tokom XVIII veka, posebno u njegovoj drugoj polovini kada veća naselja: Novi Sad (1748), Subotica (1749), Sombor (1779), dobijaju status slobodnih kraljevskih gradova (Regiae liberaeque civitatis). Većina vojvođanskih gradova već je u to vreme dobila uobličeni izgled, bar kada se radi o njihovim središnjim delovima. … Наставите читати Uvod

Graditelji obnove

Posle rušenja grada tokom bombardovanja 11. i 12. juna 1849. veći deo Novog Sada, njegovih građevina, privatnih i javnih, veći deo crkava svih konfesija uništen je ili znatno stradao. Po tadašnjim zapisima od postojećih 2812 zgrada posle bombardovanja i požara ostalo je svega 808 sačuvanih objekata. Zajam koji je ubrzo odobren iz Beča za obnovu … Наставите читати Graditelji obnove

Jozef Cocek - Slovačka evangelisticka crkva

Alojz i Jozef Cocek

ALOJZ COCEK, (Frankefeld, 1822 – Novi Sad, 1900) najstariji predstavnik novosadske graditeljske porodice, rođen je u austrijskom gradiću Frankefeldu, a za zidarskog palira izučio je u Beču. U Novi Sad Alojz stiže posle završetka Bune zajedno sa više graditelja koji su učestvovali u obnovi grada. Pored građanskih kuća, Alojz je 1856. radio na obnovi i dogradnji … Наставите читати Alojz i Jozef Cocek

City Hall Novi Sad 1894

Đerđ Molnar

Đerđ Molnar (Budimpešta, 1829 – Novi Sad, 1899) rođen je u Budimpešti gde je izučio graditeljski zanat i postao baumajster. U Novom Sadu ga srećemo neposredno posle bombardovanja grada gde je došao privučen poslom oko velike obnove grada koja je usledila tokom 1850-ih godina. Već 1850. Molnar kao građanin Novog Sada podiže svoju kuću na Trifkovićevom trgu koja … Наставите читати Đerđ Molnar

Franc Voruda

Franc Voruda je manje poznat češki, bečki i zagrebački arhitekta koji je bio povremeno profesionalno vezan za područje južnih provincija Monarhije. U Novom Sadu Voruda je radio malo, ali izrazito kvalitetno, unoseći u novosadsku graditeljsku tradiciju elemente srednjoevropskih stilova akademizma i secesije. Prvo Vorudino delo u Novom Sadu bila je zgrada Centralnog kreditnog zavoda (1895), … Наставите читати Franc Voruda

Učiteljski konvikt

Anton Tikmajer

Anton Tikmajer (Novi Sad, 1868 – Novi Sad, 1933) jedan je od najaktivnijih graditelja koji su u Novom Sadu gradili na prelazu vekova. Rođen u Novom Sadu, majstorski ispit je položio u Somboru, potom se vratio u svoj rodni grad za koga će biti vezan čitavog života. Pored velikog broja manjih građanskih kuća, Tikmajer je gradio … Наставите читати Anton Tikmajer

Vladimir Nikolić

Vladimir Nikolić (Senta, 13. VI 1857 – Sremski Karlovci, 5. III 1922) jedan je od najvećih srpskih arhitekata XIX i početka XX veka koji je rođen i delovao na području Vojvodine. Rođen je u Senti, a gimnaziju je pohađao u Pančevu i Mariboru. Studije arhitekture završio je na Politehnumu u Beču gde ostaje do 1884. godine. … Наставите читати Vladimir Nikolić

Peklo Bela

Peklo Bela (Budimpešta, 1867 – Sombor, 1960), rođen je u Budimpešti u graditeljskoj porodici gde je stekao osnovno i srednje obrazovanje. Studirao je arhitekturu u Budimpešti i Minhenu a u Novi Sad je stigao početkom veka. Otac Janoš (Jakob) bio je građevinski majstor i kućevlasnik koji je izveo veći broj građanskih kuća. U sačuvanoj arhivskoj građi srećemo … Наставите читати Peklo Bela

Baumhorn Lipot

Baumhorn Lipot (Kisber, 1860 – Budimpešta, 1932), najprisutniji je peštanski arhitekata u Vojvodini, posebno u Novom Sadu. Lipot je diplomirao na Visokoj tehničkoj školi u Beču kod profesora Forštala Keninga. Duže vreme po okončanju studija, provešće u birou proslavljenog Odina Lehnera. Od 1894. radi samostalno vodeći svoj privatni arhitektonski biro. Tokom čitave graditeljske karijere učestvovao je … Наставите читати Baumhorn Lipot

Grigorije Nikolajevič Šreter i Konstantin Paris

Posle Oktobarske revolucije i dolaska komunista na vlast, veliki broj Rusa se po odobrenju kralja Aleksandra doselio u Kraljevinu SHS, uglavnom u Srbiju. U istoriografiji i društvenom životu sugrađani su ih poetski nazivali „beli Rusi“ ili „srpski Rusi“. Jedan deo doseljenih Rusa inženjera, arhitekata i tehničara veoma brzo se uključio u aktivnosti mlade države na … Наставите читати Grigorije Nikolajevič Šreter i Konstantin Paris

Filip Šmit

Filip Šmit (Novi Sad, 1894- Nemačka, 1989) rođen je novosadskoj graditeljskoj porodici. Otac Jakob, zidarski majstor i građevinski preduzimač bio je aktivan u periodu od 1916 do 1925. kada ga nalazimo u arhivu Magistrata. Filip Šmit je studije arhitekture započeo u Budimpešti da bi posle I svetskog rata školovanje okončao u Berlinu. U Novi Sad Šmit se … Наставите читати Filip Šmit

David Popović

David Daka Popović (Novi Sad, 28. XII 1886 – Novi Sad, 17. II 1967) rođen je u Novom Sadu gde je stekao osnovno obrazovanje. Gimnaziju je pohađao u Segedinu, a kao stipendista Zadužbine Marije Milanković studirao na Kraljevskoj (Josifovoj) Politehnici u Budimpešti u periodu od 1908. do 1913. Po okončanju studija započeo je inženjersku praksu u … Наставите читати David Popović

Danilo Kaćanski

Danilo Kaćanski (Srbobran, 14. III 1895 – Novi Sad, 27. I 1963) rođen je u zemljoradničkoj porodici u Srbobranu. Školovao se u rodnom mestu, Novom Vrbasu i Bratislavi, na srpskom, nemačkom i mađarskom jeziku. Studije je otpočeo 1914. u Budimpešti, a posle rata, u kome je nasilno mobilisan, nastavio u Pragu, na češkoj Visokoj tehničkoj školi … Наставите читати Danilo Kaćanski

Lazar Dunđerski

Lazar D. Dunđerski (Srbobran, 1881 – Opatija, 1952) pripada širem krugu poznate veleposedničke porodice. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u centrima južnih delova Monarhije. Po okončanju studija arhitekture u Beču, Dunđerski dolazi u Novi Sad gde od 1922. započinje samostalnu projektantsku praksu koja traje do početka II svetskog rata. Posle rata nije se, kao … Наставите читати Lazar Dunđerski

Đorđe Tabaković

Đorđe Tabaković (Arad, 3. V 1897 – Novi Sad, 1. IX 1971) nesporno je najveće ime novosadske moderne arhitekture. Pripada plejadi prvih srpskih arhitekata koji su prihvatili moderni internacionalni stil unutar koga će ostvariti svoj individualni arhitektonski izraz. Tabaković potiče iz cenjene srpske porodice koja je generacijama davala poznate umetnike: stric Aleksandar (1856-1880), slikar i arhitekta; otac … Наставите читати Đorđe Tabaković

Milan Sekulić

Milan Sekulić (Sremska Mitrovica, 7. III 1895 – 1970, Beograd) po završetku gimnazije u Novom Sadu 1913. odlazi na studije u Budimpeštu, kao stipendista Tekelijuma. Na Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta 1914. završava prvu godinu studija posle čega je mobilisan. Nakon okončanja I svetskog rata vraća se u domovinu, a potom ponovo u Budimpeštu gde avgusta 1919. dobija … Наставите читати Milan Sekulić

Dragiša Brašovan

Arhitekta Dragiša Brašovan (Vršac, 25. V 1887 – Beograd, 7. IV 1965) najveće je ime srpske međuratne arhitekture. Rođen je u Vršcu gde je stekao osnovno i srednje obrazovanje. Studije arhitekture pohađao je na Tehničkom fakultetu u Budimpešti gde je posle diplomiranja 1912. započeo projektantsku praksu u arhitektonskom ateljeu Tori komp. Poganu. Potom je kraće vreme radio … Наставите читати Dragiša Brašovan

Mihajlo Plavec

Mihajlo Plavec (Bački Petrovac, 3. VII 1879 – Novi Sad, 15. XII 1944) rođen je u Bačkom Petrovcu u zanatlijskoj porodici graditelja – tesara. Osnovnu školu pohađao je u rodnom mestu, a srednju, Evangelističku gimnaziju, u Servašu, u Mađarskoj. U periodu od 1907. do 1912. studira arhitekturu u Budimpešti. Po okončanju studija, kao projektant, učestvuje u gradnji … Наставите читати Mihajlo Plavec

Nikola Handler

Nikola Handler (Novi Sad, 1890 – Novi Sad, 1932) je graditelj koji je nesrećnim slučajem okončao život na samom početku profesionalne karijere. Studije arhitekture je verovatno pohađao u nekom od tadašnjih obrazovnih centara, Beču ili Budimpešti. Iza njega su ostala samo dva izvedena projekta. Prvi je letnjikovac porodice Klajn na novosadskom Ribnjaku, podignut oko 1930. Stambeno-poslovna … Наставите читати Nikola Handler

Pavle Cocek

Pavle Cocek (Novi Sad, 19. VI 1904 – SSSR, 1947) poslednji je u nizu graditelja iz poznate novosadske porodice koja je generacijama davala priznate neimare. Rođen u Novom Sadu, Cocek je završio studije arhitekture u Budimpešti i Beču da bi se u Novi Sad vratio početkom četvrte decenije i postao jedan od najtraženijih gradskih arhitekata. Gradio … Наставите читати Pavle Cocek

Oskar Pakvor

Oskar Pakvor (Novi Sad, 25. VII 1902. – SSSR 2. IV 1946.) završio je Realnu gimnaziju u Vršcu a potom i Visoku tehničku školu u Beču čime je dobio zvanje arhitekte. U gradu se kao ovlašćeni arhitekta pojavljuje 1932. od kada je neprestano bio aktivan projektant, graditelj i suvlasnik građevinskog preduzeća „Paquor i Haller“. Najplodniji period za Pakvora bio … Наставите читати Oskar Pakvor